Umjetnost fotografije: Ilhan Halać
Svaka fotografija ima svoju priču, avanturu, igru boja i zanimljivih događaja. Prva fotografija je fotografisana 1826. godine u Francuskoj, i od tada imala je veliki uticaj na ljudski život. Navikli smo da fotografiramo najbolje trenutke svog života, a također nam služe i da se prisjetimo prošlosti. Zbog velike važnosti fotografije u našem životu, u našem studiju razgovarali smo o ovoj temi sa mladim fotografom iz Zenice, Ilhanom Halaćem.
Naš intervju pročitajte u nastavku.
Koliko dugo se baviš fotografisanjem i kada si zapravo shvatio da se rodila ta ljubav?
„Bavim se fotografisanjem 3 godine, a ta ljubav se rodila prije otprilike 8 godina kada sam počeo sa grafičkim dizajnom.“ 
Šta fotografisanje za tebe znači?
„Za mene fotografisanje znači iznošenje neke priče, slikanje određenih momenata i čuvanje tih momenata na toj fotografiji.“
Po tebi koja je oprema neophodna za fotografisanje?
„Jedinu stvar koju trebamo je bilo koja kamera, može biti čak kamera na mobitelu. Jeste da treba dobar objektiv za neke stvari, ali nije neophodan, više je zahtjevna kreativnost. Neki od mojih fotografija su fotografisane preko analognog aparata koji je star 80 godina, neke preko digitalnog, a neke čak i sa mobitelom. Naravno ako ćemo slikati za magazin, treba baš dobra oprema. Ali nije to toliko važno.“
Koliko je bitno editovanje u ovom poslu?
„U određenim stvarima jeste bitno. Naprimjer, ako se bavite portretima, uređivanje je neophodno. Čak se i boje mogu promijeniti.“
Koji je tvoj cilj što se tiče fotografisanja?
„Nemam zasada neki veliki cilj, ovo radim za svoju dušu. Možda nekad u budućnosti. Zasada ne, jer studiram.“
Da li smatraš da se u današnje vrijeme može napraviti veliki biznis od fotografisanja?
„Sigurno da može. Znam dosta ljudi koji se bave time, zarađuju dosta novca od toga. Meni u interesu nije novac.“
Ko je tvoja najveća inspiracija u tom polju?
„Moj prijatelj Nemanja me je uveo u fotografisanje i počeo sam od njega, pa bih rekao da je on moja inspiracija.“
Šta najviše voliš da fotografišeš i kako bi opisao svoj stil fotografisanja?
„Volim da fotografišem građevine, ulice, ljude na ulicama i slično. A stil je zasigurno vintage.“
Koje su prednosti, a koje mane u ovom poslu?
„Prednost je da možeš iznijeti svoje misli i kreativnost, a mane su da ne može svaki fotograf da uspije, potreban je jako velik talenat. A većina iako imaju dobre slike, ne uspiju.“
Poruka za kraj?
„Moja poruka je da vjerujete u sebe i da radite ono što volite. Ne treba vam dobra kamera i objektiv, jednostavno izađite, uslikajte bilo šta i polahko vremenom ćete se prilagoditi time. Postat ćete sve bolji i bolji.“
Autor teksta: Sumeja Hazić
