Prije Nje sam živio

Ja, običan momak, zavolio sam Nju tako neobičnu. Prvi put kad me dotakla, mislio sam da je prolazna. Mogao sam ja danima bez Nje, ali Ona mi se tako brzo uvukla pod kožu.

Prije Nje bio sam izvrstan student Pravnog fakulteta, imao sam prijatelje, porodicu. Dane sam provodio čitajući knjige i lutajući ulicama tražeći omiljenu ploču koja mi godinama nedostaje u kolekciji. Moja mlađa sestra imala je uzora, moj otac je bio ponosan, a majka je imala kome praviti tortu s višnjama.

Prije Nje sam živio.

Vremenom okupirala mi je život. Okupirala je mene. Kada sam bio sa Njom nisam znao da li lutam ulicama ili ulice lutaju kroz mene. Bila mi je i dan i noć. Kako je uopšte moguće da ti život smrači, a u isto vrijeme odvede iz pakla koji je sama napravila. Ja to sam nikada ne bih mogao. Bez Nje ja ne bih znao šta je depresija, ne bih prolazio kroz mračne svijetove nove sfere, ne bih na zidovima svoje sobe viđao guštere duginih boja. Ja ne bih nikada. Pravila mi je društvo u noćnim satima. Bila tu za mene kad nisam imao nikoga, govorila mi šta je najbolje za mene. Ona je postala moje sve, nakon što sam izgubio moje sve.

Ja sam mislio da je Ona moja, a samo sam ja sve vrijeme bio samo Njen. Nisam se mogao skinuti. Nisam se prijavio na odvikavanje ni zbog prijatelja, ni roditelja, ni komšija koji su me s prezirom gledali ispred zgrade. Nisam mogao dok nisam shvatio da sam sebi najbitniji. A gledali su svi oni u moje prazne oči i Njene tragove na mojim venama.

Ja sam volio Nju, a sada volim sebe.

Fotografija: tumblr.com