Zoran Kesić za Radio Active: ,,Naš neprijatelj nije vlast, naš neprijatelj je glupost i zlo”

Zoran Kesić vodeći satiričar u regionu, jedan od autora i voditelj emisije ”24 minuta sa Zoranom Kesićem”, u subotu 19. januara nastupio je u Bosanskom narodnom pozorištu Zenica. Kroz priredbu ”Kesić, priče i pesme” na satiričan način govori o političkoj i medijskoj sceni u regionu u svom autentičnom stilu. Sa Zoranom Kesićem razgovarali smo o satiri, medijskoj cenzuri i političkoj sceni.

Radio Active: Satira kao žanr na ovim prostorima zastupljena je najmanje sto godina, čak je objasnila i neke fundamentalne stvari, ako se vratimo na Nušića. U kojoj je danas poziciji satira i ima li ona svoju moć?

Zoran Kesić: Satira je, kao što si rekao, u duhu naših naroda kroz nasušnu potrebu da se brige svakodnevice izraze i olakšaju kroz zajebanciju. Kada se sa nekim stvarima našalimo mi skidamo teg nedodirljivosti sa tih tema, dakle ukoliko dozvolimo sebi da se šalimo sa nekim stvarima koje nas muče ili sa nekim ljudima koji nas muče mi automatski skidamo nedodirljivost sa njih. Tako da je to jedno moćno oružje, pogotovo u vremenima u kojima rastu moćnici, diktatori, autokrate, u kojima se pritiska i sputava sloboda govora satira sve više i više jača. To je jedan paradoks satire, što je više ugnjetavaš  ona je sve jača, ne možeš joj ništa.

Radio Active: Često čujemo da i satira ulazi u domenu kruha i igara, te da samo pomaže onima koje kritikuje. Smatraš li da sadržaj kojim se ti baviš na pravi način dolazi do publike?

Zoran Kesić: Naš je posao da uočavamo loše stvari u društvu, nedoslednost, laž, demagogiju i da ih izvrgavamo i predstavljamo ljudima onakvim kako ih vidimo. To je naš posao i mi to radimo. Meni ne stoji argument da mi našim delovanjem, kako da kažem, ublažavamo bes naroda koji bi valjda da nema naše emisije ustao i sa vilama krenuo na skupštinu da sruši ovaj autokratski režim. Ako smo samo mi problem, da se narod digne, evo sutra mi nećemo imati emisiju, ali nešto nisam siguran. Tako da taj argument da mi služimo kao bensedin nezadovoljnom narodu ne stoji. Mi pošteno radimo svoj posao i kritikujemo sve ono što nam se učini da treba kritikovati, bilo da dolazi iz vlasti ili opozicije. Naš neprijatelj nije vlast, naš neprijatelj je glupost i zlo.

Radio Active: Mi dobijamo informacije da Srbija živi u medijskoj blokadi i da se nerežimski mediji gase ”preko noći”. Kakva je medijska scena u Srbiji?

Zoran Kesić: Srpska medijska slika je onakva kakvu diktira aktuelna vlast. Dakle vlast pokušava, u tome uglavnom i uspeva, da pod svojom šapom drži sve mejnstrim medije. Mi imamo u Srbiji pet televizija sa nacionalnom frekvencijom, to znači da su najuticajnije i najgledanije. Od tih pet televizija ne postoji ni jedna na kojoj je moguć kritički glas, izuzev malo nekih oazica poput naše emisije. Tako da vlast će uvijek naći kontra argument. Kaže vlast: ”Pa evo pogledajte na kiosku, imate Nedeljnik, imate Nin, imate Vreme, većina političkih magazina je protiv nas”. Ali kakav je uticaj  štampanog glasila danas, kada gubi bitku nad internetom. Televizija je i dalje mejnstrim, oni imaju potpunu moć na televiziji koju gledaju birači i koji na osnovu tih medija donose sud za koga treba glasati na izborima. Konkretan primer smo imali juče, u Beograd je dovezeno hiljadu dvesta pedeset autobusa ljudi koji su primorani da pruže podršku Vladimiru Putinu i Aleksandru Vučiću, dovedeni pod pretnjom otkazom. Naravno da će doći, ja bih došao da radim u nekom mestu za bednu platicu, a da mi šef kaže : ”ili ćeš otiću u taj autobus, otići tamo, vratiti se kući i dobiti sendvić ili više nećeš imati primanja, pa hrani ženu i dvoje dece”. Otišao bi naravno da bi otišao. To su ljudi izgubljenih pogleda, tužni, dovedeni tu kao ovce i vraćeni. U medijima se to predstavlja kao veličanstvena podrška Aleksandru Vučiću, sto hiljada ljudi je spontano došlo, kakav bre spontano. E to je primer medijske blokade, gde se mediji uređuju onako kako vlasti odgovara. Suština je, mi živimo u laži, konstantnoj, svakodnevnoj, permanentnoj višegodišnjoj laži, koju naša emisija od nedelje do nedelje razotkriva. Naravno da ne možemo ništa toj laži, ali možemo da se obratimo ljudima koji slično misle kao mi, pa makar da ih ubedimo da nisu ludi, još neko razmišlja kao vi, a to smo mi.

Radio Active: Gledao sam jednu emisiju prije nekoliko mjeseci u kojoj si trebao i ti biti gost. Ona je klasičan primjer režimskog medija i režimskih novinara. Šta će se desiti sa tim ljudima kada se promijeni vlast?

Zoran Kesić: Ništa. Nažalost takvi ljudi opstaju, kao što se kaže da će posle nuklearnog rata preživeti bubašvabe, tako i ti ljudi preživljavaju. Preživeli su svi oni koji su bili Miloševićevi poltroni, koji su bili ratni huškači, danas su urednici medija. Sve se zaboravlja. Ovi koj danas ovako veličaju….nije problem što veličaju Miloševića, Vučića ili nekog ko će doći imaju legitimno pravo na to, ali problem je što razapinju nepodobne, po direktivi vlasti. To već nije lepo, jer nepodobnima stavljaju metu na čelo i izlažu ih volji čitalaca tih novina koji veruju tim novinama. Ti ako staviš na naslovnu stranu novina da je neko izdajnik, da mrzi sopstveni narod, da je prodana duša, da je pička….otkud ja znam da me neće sutra neko na ulici koji veruje tim novinama, jer zaboga to je u novinama, ne bi novina lagala, napasti, prebiti, ubiti. Naslovna strana jednih novina pod nazivom Srpski telegraf….dolazim na trafiku i vidim naslov ”Kesić pljuje sve što je srpsko”. Dakle ja sam izdajnik, neko ko me vidi na ulici i veruje tim novinama šta bi mi rekao, izdajniče, nije prijatno. Srećom to se ne događa jer ljudi uglavnom znaju da te novine objavljuju gluposti. Ali to što se radi je opasno, vrlo ružno i na žalost mislim, da završim odgovor na tvoje pitanje, da ti ljudi koji to rade neće snositi nikakve konsekvence.

Radio Active: Ja iz iskustva mogu reći da su danas mladi iz regiona više povezani nego ranijih godina, povezuju se muzičkim i filmskim festivalima. Da li vjeruješ ta će te generacije uspjeti demistifikovati mitove kojima nas truju?

Zoran Kesić: Verujem i mislim da hoće. Kako bude odmicalo vreme tako će se rađati nove generacije koje će praviti njihove mame i tate, koje su takođe mlade generacije i koje će biti malo odvojene od tih mitova, tih beskorisnih mitova, tih ukopanosti u naše sopstvene rovove naših malih plemena, tih naših destruktivnih podeljenosti…. Bošnjaci, Srbi, Hrvati, muslimani, pravoslavci, katolici, kršteni, obrezani. Delimo se na razne moguće načine, umesto da razmišljamo racionalno. Šta je dobro za nas? Šta će nam doneti boljitak, ekonomski, pa možda i duševni? To je spajanje, to je širenje. To nije učauruvanje u svoja mala plemena, to je širenje. Dakle upoznavanje drugih religija, drugih boja kože….ne pričam sada kao neki hipik, pis, mir ljubav. Pričam sa racionalnog aspekta, dakle moramo da se širimo kao komšije, da sarađujemo, da smo bliži. Mi Srbi, Bosanci, Hrvati, Makedonci, Slovenci, Crnogorci. Mađare i Nemce ne razumem, vas razumem. Normalno je da prvo mi sarađujemo, a potom ako može sa Evropom ok je. Ja verujem da će doći vreme kada će se zaboraviti ta podeljenost insistiranje i prebrojavanje žrtava, zločinaca. Meni je žrtva žrtva, meni je zločinac zločinac. Nije mi draži naš zločinac od muslimanskoh ili hrvatskog zločinca. Meni je zločinac gad. Meni kažu da ne mogu protiv Ratka Mladića jer on je naš, on moj nije, on je gad. Kao što, izvinite, ali ni Naser Orić nije moj, kao što ni Gotovina nije moj. Biram društvo, među dobrim ljudima sam i ni za što nisam kriv. Žao mi je što je došlo do rata, ali ne razmišljam o njemu, razmišljam o sadašnjosti i budućnosti za moju decu. Biram društvo, a o gadovima mislim sve najgore. Toliko.

Radio Active: Šta bi rekao omladincima iz komjuniti medija, kakvo je oružje u njihovim rukama, ako jeste?

Zoran Kesić:  Ne mogu ništa ja njima da kažem, oni znaju univerzumima više od mene. Toliko to sve napreduje da se ja već sada u poređenju sa njima osećam mnogo mator čovek. Ja mogu samo mladima da poručim da budu svoji, da se zezaju, da budu duhoviti, da se trude da pronađu suštinu stvari i da ne veruju slepo vestima, da pokušaju da rasklope igračku i vide šta je unutra. Zajebavajte se, to je to.

Razgovarao: Imran Maglajlić