Lelujanje u vremenu i prostoru
Zamišljam brojne scenarije u glavi,
Neku drugačiju, bolju
Mene
I tebe
Istog takvog,
Samo što me u njima
Voliš i trebam ti.
Ne znam zašto i kako
Baš ti u mojoj glavi i maštanjima,
Jer prema stvarnome tebi
Ja ne osjećam
Ništa.
Ali žudim i umirem
Za ovom vizijom
Tebe,
U mojoj glavi.
Koliko samo
Divnih scena
Izmaštam.
Kad bi se samo
Ostvarile.
Čudni smo mi.
Mi, ljudi.
Izgubimo se u maštanju
A onda se gubimo u stvarnosti.
Postala sam osoba koja
Samo želi da spava,
Kako bi mogla maštati.
O tebi,
O nama.
A uopšte te ne volim.
Samo nekada
Moje ruke polete
Ka tvome licu,
I taman da dodirnem
Tvoje usne
Ti nestaneš.
I onda samo lelujam u vremenu i prostoru,
Usput ostvarivajući neke tamo
Ciljeve,
Koji su mi
Ponekad tako blesavi
I tako besmisleni.
I onda se gubim
U željama i nadanjima,
Prošlosti i budućnosti
I u ovom prokletom svijetu.
Izvor fotografije: tumblr.com
